A Jász Himnusz több nyelven, fordította Gaál Áron.

Gaál Áron:

Jász himnusz

(Гимн Ясов*)

Jöttünk Napkeletről sorsunk csillaga után
Bővizű országba hozott lovunk, gulyánk
Hoztuk az otthonunk, mi szekérre fért mindent
Táncot, dalt, nyelvet és egy gyermek-Istent
Elsötétült a Nap nyílvesszőink mögött
Ménjeink patái alatt a szűzföld felnyögött

Felsírt a csecsszopó… „Ments meg Uram minket”
Jajgatták asszonyok égő vermeikben
Ám csapdába csalt, s bár kegyelem helyett
Az utolsó szó jogán még lesújtott Lehel
Kürtünk rekedt hangja a forró mezők fölött
Nem riadt már többé, sem hűvös hegyek között

A rónaság felé a bércek, már nem visszhangozták tovább
Lettünk nyájőrző nép, pásztor katonák
S kőhalom lett a házunk, s Hazánk sík vidék
Mert tatár pusztított, török, dragonyos vitéz
Fogyott és telt a Hold, letűnt s felkelt a Nap
S lassan elkopott a századok alatt

Nyelvünk, hitünk veszett, ami volt régi, szép,
Csak táncunk maradt meg még, dalunk és mesénk
Idegen királyunk szolgaságra adott
Nyakunkra jármot tett nem kívánt hatalom
De mint Krisztus úr minket koponyarögön
Megváltva lelkeinket, s kölykünknek jövőt

Maga ura lett, ki korábban már az volt
Saját kapitányunk adta, s vette a szót
S hogy Rákóczi itt pihent, s üzent értünk Kossuth
Nem vetettünk többé sem zabot, hogy úr
Legyünk portánkon, sem magot kenyérnek
De huszárrohammal vettük be Eszéket

S hogy kedvünk odaveszett bukott csaták nyomán
S éltünket vonszoltuk verítékben tovább
Vasban is vérben is tudtuk, hogy csak azt
Mert őseink jogán a szívünk volt szabad
Az erőnk, akaratunk, s adott szavunk, hitünk
Mert jászok voltunk, s míg áll e Hon, leszünk!

Tenger rétjeinken, sziget-erdeinkben
Görbe utcáinkon légy velünk nagy-Isten!
Zúgó harangszó közt ég felé száll imánk:
Védd meg Boldogasszony jász földünk, sík hazánk!
Védd meg a Gonosztól, ha kell úgy önmagától
Azt is ki magzatát dobja el magától

Azt is ki tömegben lehet csak egyedül
Adj hitet, adj reményt a jász népnek, nekünk!
Adjál szeretetet annak, kinek nem volt
Csillagokat szórjon árvánknak a mennybolt
Nyájőrző katonák, pásztoraid itt lenn
Csak Te benned bízunk, segíts meg jász-Isten!

2000. december 16-22, Jászkisér-Pilisjászfalu

Ясы* - Венгерские Аланы

 

Арон Гаал:

Гимн Аланов (Ясов*)

(Jász himnusz)

Мы с востока пришли за звездою судьбы,
Полноводный край нужен нам – напоить табуны.
Каждый забрал из дома всё, что он смог,
Песни, танцы, язык, веру детства – это дал Бог.
Закрыли солнце тучи из наших стрел,
Застонала земля пол копытами наших коней.

Плачет младенец... «Господи, защити!» -
Молятся женщины, чтобы детей спасти...
Но и в ловушке милости не просит,
Лехел сражённый последний удар наносит.
Звуки трубы летят над кипящими от боя равнинами,
Над прохладой гор призывными мотивами.

Не раздастся уже не в горах, не в долинах эхо трубы,
Не осталось воинов – только чабаны.
Камень за камнем рушили дом наш и нашу страну,
Уничтожили монголы тюркских доблестных драгун.
Луны рождались и таяли, солнце вставало:
Уходили столетья мало-помалу

Сгинули вера, язык наш, хоть были прекрасны,
Но сохранились песни, танцы и сказки.
В рабство король чужестранный нас продавал,
На щею ярмо в государстве всем надевал.
Как Христос искупил грехи своему народу,
Мы своим внукам, себе откупили свободу.

Каждый, как было стал вновь себе господин,
Правил своею судьбой – сам себе командир.
Кошут вёл на войну, Ракоци – отдых не знал,
Здесь уж не сеет овёс тот, кто хозяином стал.
Больше хлеб не растили мы в нашем хозяйстве,
Шли в атаку на Эсек, как полк гусарский.

Были у нас потери, бедут ещё сражения
Но не теряем мы к жизни новой стремления.
Мощь наша – в нашей крови,
Знаем, предки наши были правы.
Сила, воля и вера в нас нерушимы,
Мы – Аланы в веках побратимы!

*Море лугов, острова лесов
Под защитою Великих Богов!
Колоколный звон ввысь несёт молитву:
Пресвятая Дева, сбереги Отчизну!
Уберечь себя мы должны от Зла,
Дай не потерять нам Своего Плода.

Дай не потерять нам каждого из массы,
Дай нам снова Веру, дай Надежду Ясам,
Дай Любовь тем людям, что её не знают,
Пусть им предки с неба звездами сияют,
Чабанам – солдатам мы себя вверяем.
Сохранить нас, Боже, тебе доверяем!

Переводила Марианна Бор-Пазникова

 

*Венгерские аланы называются во венгерском языке ясы.

**К последним двум строфам написал музыку Ласло Боршоди, композитор, профессор Будапештской Консерватории имени Ференца Листа.
Гимн Ясов играют, поют, декламируют на национальных праздниках и на праздниках
народности Ясов.


Oroszra fordította Gaál Áron

 

IMNUL IAŞILOR

 

Am venit de la Răsărit, urmînd steaua sorţii noastre
Caii şi boii noştri ne-au adus într-o ţară plină de ape
Ne-am adus căminul, tot ce a încăput înr-o căruţă
Dansul, cântecul, limba şi un copil-Dumnezeu

Sub săgeţile noastre soarele s-a întunecat
Pămîntul a gemut sub copitele armăsarilor noştri
Sugarul a început să plîngă: „ Scapă-ne Doamne!”
Nevestele se văitau în gropi ce ardeau

Însă a fost o înşelăciune înşelată. Şi, deşi în loc de îndurare,
Lehel a mai dat o lovitură în virtutea ultimului cuvînt,
Glasul răguşit al buciumului n-a mai vestit
Nici pe deasupra câmpurilor încinse, nici pe deasupra munţilor reci

Culmile n-au mai răsunat pe deasupra şesurilor,
Am devenit un popor păzitor de turme, soldaţi păstori
Casa noastra a devenit moară de piatră, şi patria noastră un şes,
Fiindcă tătarul viteaz ca un dragon ne-a cotropit

Luna s-a împuţinat şi s-a umplut, a dispărut şi în locul ei a apărut Soarele
Şi încet-încet limba şi credinţa nostră
S-a tocit, ceea ce a fost frumos şi vechi s-a pierdut
Doar dansul ne-a mai rămas, cântecul şi povestea noastră

Împăratul nostru Străin ne-a trimis în robie,
Stăpânirea nedorită a pus jug pe gâtul nostru
Răscumpărînd precum Domnul Iisus Hristos
Sufletele şi viitorul copiilor noştri pe un bulgăre de craniu.

Cel care avea stăpînire de sine şi-a redobîndit-o
Însuşi căpitanul nostru a dat şi-a luat porunci
Şi aceasta, că aici s-a odihnit Rákóczi, şi Kossuth ne-a chemat
N-am mai semănat nici ovăz, ca să fim

Domn pe ţarina noastră, nici grâu pâinii
Dar în asalt de husari am cucerit Eszék-ul
Şi faptul că acolo ne-a pierit cheful, în urma bătăliilor pierdute
Şi ne-am tîrît viaţa mai departe în sudoare

Am ştiut-o şi-n sânge şi şi în fier, că doar asta,
Pentru că datorită strămoşilor a fost inima noastră liberă
Puterea noastră a fost voinţa noastră, cuvântul dat crezul nostru,
Pentru că am fost iaşi, şi cît timp va mai fi Patria iaşi vom fi!

Fii cu noi Dumnezeule mare pe străzile noastre şerpuinde
Pe cîmpurile noastre cît marea, în insulele noastre de pădure
Rugăciunea noastră se înalţă spre cer în sunetul vîjâitor al clopotelor:
Apără Maică Precistă pămîntul şi patria noastră cu şesuri!

Apără-ne de Cel Rău, şi, dacă trebuie, de noi înşine
Şi pe acela ce leapădă de la sine nou-născutul
Şi pe acela ce se simte singur în mulţime
Dă-ne credinţă, dă speranţă poporului iaşilor, nouă!

Oferă dragoste celui ce n-a avut parte de ea,
Fie ca bolta cerească să semene stele celor orfani
Noi soldaţii păzitori de turme, noi păstorii tăi de-aici de jos
Ne încredem doar în tine, ajută-ne Doamne Dumnezeule ias!

 

Jászkisér – Pilisjászfalu, 16-21 decembrie 2000.

Románra fordította Gaál Áron

 

Арон Гаал:

Химна Алана

(Јаса)

Са Истока, за звездом судбине, ми смо дошли,
Да напојимо стада, крâј богат водом смо нашли.
Свако понесе из куће све што је могао,
Песме, игре, језик, веру из детињства - што Бôг је дао.
Облацима из наших стрела на сунцу зби се помрачење,
Под копитама наших коња земља стење.

Плаче дете. „Господе, чувај нас!”-
Моле се жене за деце своје спас...
Али ни у клопци милост се не проси,
Лехел згњечени последњи ударац наноси.
Звук рога лети над узаврелим од боја равницама,
Призива и зове над хладним горицама.

У горама и долинама не разлеже се ехо рога,
Само пастири осташе - а ратника ниједнога.
Камен по камен кућу нашу и нашу земљу су рушили,
Борбу туркијских драгона Монголи су угушили.
Месец се рађао и гаснуо, сунце се помаљало -
Мало по мало време се кроз векове ваљало.

Нестаде вера и језик наш - иако прелепи бејаху,
Али се песме, игре и приче чуваху.
У ропство краљ туђи нас продаваше,
Јарам око врата у држави свима стављаше.
Као што Христос искупи све грехе своме народу,
Тако ми унуцима својим, себи - откуписмо слободу.

Свако, као и раније, господар себи постајаше,
Командант сâм себи - својом судбином владаше.
Кошут у рат вођаше, Ракоци - за одмор не знаде.
Више зоб овде не сеје онај ко домаћин постаде.
Више хлеб у дому нашем месили нисмо -
Као хусарски пук коњички, нападали Есек ми смо.

Ми смо губили, а биће још боја.
Ка новом животу носимо стремљења своја.
Моћ нашу - у нашој крви имамо,
Преци наши били су у праву - знамо.
Снага, воља и вера наша несаломива се враћа,
Ми - Алани кроз векове смо заклета браћа.

Море ливада, острва шума
Штите Велики Богови!
Звук звона проноси молитву у висину:
Блажена Девице, сачувај Отаџбину!
Дај да страшно Зло не сметнемо с ума,
Дај да се не изгубе наши плодови.

Дај да у мноштву сачувамо се,
Дај нам опет Веру, Наду за Јасе.
Дај Љубав онима што је не познају,
Нек им преци с неба као звезде сијају.
Пастирима - ратницима поверавамо себе -
Сачувај нас, Боже, ми верујемо у тебе!

С руског превода Маријане-Бор Паздњикове
препевала Снежана Дабић,
професор српског језика и књижевности,
Београд

Szerbre fordította Gaál Áron

szozattv


szozat a tiszta hang
  2023.06.10.11.XVI.Szent_Korona_Konferencia03 2023.06.10.11.XVI.Szent_Korona_Konferencia03 Családom bhi 2023október 31 Históriás szabadegyetem 2023 06 02 2023. 02. 25. SZENT KORONA DÉLUTÁNOK03istenszülőMeghívó két oldalonszekelyfold-november Szaszregen-december2022 pusztaszabolcs-1Meghivo Orosz Ors Szoborsors aink c könyv bemutatójára Gyóni_kötet Patriotak-Kronikaja-4.1 
 
szentkorona orszagaert alapitvany logo

 


egyesuletkopf